Personal site

1

Matke — Thu, 11 Jul 2013 13:08:32 GMT

"Šakal iz peščare 2010"

Matke — Fri, 20 Nov 2009 19:29:04 GMT

U susret šakalu iz peščare

Lovno turistička manifestacija "Šakal iz peščare 2010", održaće se 02. januara 2010. godine u Braničevu.

Domaćini očekuju preko 300 lovaca iz cele Srbije. Na prošlogodišnjim susretima nije odstreljen (ni viđen) nijedan šakal, ali su zato odstreljena tri vuka.
Ove godine udruženje je konstatovalo da postoje velike štete na divljači od šakala, kao i nekoliko odstreljenih primeraka (godišnje se odstreli i do 15 šakala). Zabeleženi su i bliski susreti sa vukovima.

Uz lovačko iskustvo i poštovanje pravila bezbednosti u lovu, nadamo se da će učesnici manifestacije uživati u Braničevskom kraju.

* sa sajta Lovackog Saveza Srbije

Smudj

Matke — Thu, 19 Nov 2009 21:18:47 GMT

Navike, stanište, rasprostranjenost

Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru. Odatle se polako oširio po zapadnoj, centralnoj, i istočnoj Evropi, a zatim prešao i u Aziju, i to preko reke Ural. U Severnoj Evropi, u Skandinaviji, se proširio skoro do linije polarnog kruga. Uobičajena je riba i u Baltičkom moru i to naročito u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda nešto više slatka. Smuđ obitava i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.

Mlade jedinke smuđa se hrane larvama insekata koje žive u vodi, kao i larvama drugih vrsta riba. Odrasle jedinke se hrane drugim vrstama riba. Mlade jedinke, posle godinu dana počinju da se hrane isključivo ribama. Kako je meso smuđa veoma ukusno, on se. uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, a cenjen je u sportskom ribolovu. Godišnje se u Evropi uzgoji više od 11 000 tona smuđa.

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine, a optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Za smuđa je, pri temperaturi vode od 20 stepeni, optimalna granica koncentracije kiseonika oko 6,5 mg/l. Kod takvih i većih koncentracija kiseonika u vodi, smuđ je veoma otporan na visoke temperature vode, ali je vrlo neotporan na deficit kiseonika, tako da kod zagađenja vode, smuđ ugine među prvim ribama. Ako je, tokom zime, vodostaj normalan, smuđ je aktivan tokom celog dana, naročito pri obali.

Opis i građa

Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili između njih postoji mali međuprostor. Na bokovima tela je 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga, a na leđnom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su bledožute boje bez pega. Krljušti su sitne.

Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica nisu uočljivi jaki zubi, a u bočnoj liniji se nalazi 70 - 83 krljušti.

Razmnožavanje

Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, promera od 1 do 1,5 mm. Mresti se u rano proleće, odmah po otapanju leda, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, na dubini od 0,5 - 1m, u struji brzine 0,1 - 0,2m/s. U jezerima gde nema tekuće vode, ženke i mužjaci prilaze bliže obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, u potrazi za što bistrijom i čišćom vodom. U jezerima sa prilivom tekuće vode, zabeležen je mrest i na dubinama do 17m. Smuđevi se tokom mresta ne hrane.

Pre mresta, mužjak, na šljunku gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, koje je prethodno pažljivo očistio, a potom ženka, postavljena iznad gnezda miruje, a mužjak brzo pliva u krug oko nje, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj, na 1 m rastojanja. Nakon nekoliko krugova, ženka i mužjak, dolaze u položaj jedan naspram drugog, i tada dolazi do mresnog čina. Snažno se tresu plivajući, a mužjak i ženka istovremeno ispuštaju svu količinu mleča i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da ih čuva. Embrion se razvija 7 do 8 dana u jajnim opnama. Mlađ smuđa brzo raste, a nakon 4 do 7 godina postaju polno zreli.

Stuka

Matke — Thu, 19 Nov 2009 21:08:02 GMT

Stuka

Engl. Northern Pike
Lat. Esox Lucieus

Duzina:40 do 70 cm
Prosjecna Lovna Tezina:1 do 4 kg
Boja:zatamnjeno zelena do maslinasto zelene i braon po vrhu ledja. Krem do bijela po stomaku.
Lokalna imena: pike, great northern pike, jack.

Bez ikakve sumnje stuka je vrhunski predator i razbojnik koji lovi i hvata sve sto se mrda u blizini: od drugih riba, do zaba, ptica pa do manjh sisara. Njena obitavalista su zatravljeni zavuceni zaljevi. Nakon proljetnog otapanja leda, priblizava se obali gdje se mrijesti u plicacima. Kad ljeto poodmakne polako se povlaci u dubinu trazeci hladniju vodu.
Ako se lovi u mutnijoj vodi zuta boja bi vjerovatno bila uspjesnija. Najvise udaraca sam imao u ranu zoru i rano prijepodne. Zbog kao igla ostrih zuba, varalica se mora zakaciti za 30tak cm dugu celicnu sajlu kao predvez. Meso ima specifican ukus "na divljac" i puno je kostiju, zbog cega ne vazi kao izuzetan specijalitet.

Zbog pomalo zastrasujuceg izgleda i mnogim pricama o prozdrljivosti i velicini, stuka sa pravom nosi nadimak "vodeni vuk". Mozda jedna od najzastupljeniija slatkovodnih riba na svetu, cije prebivaliste se proteze od severne Azije preko severne i srednje Evrope pa do severne Amerike.

Stuku nije tesko prepoznati zbog njene specificne gradje. Usko, vretenasto telo na cijem kraju se pored repnog peraje nalaze i ledjno kao i stomacno a sve u cilju ogromne brzine iz mesta pri napadu na zrtvu. Vretenasto, telo u obliku torpeda pocinje sa glavom i ustima u obliku pacjeg kljuna koja su puna velikih i kao zilet ostrih zuba. Misicavo telo je pokriveno zeleno zuckastom "kamuflaznom" bojom a sve sa ciljem loviti, ubiti i pojesti.
Rekord stuke iznosi 25 kg. (55 paunda) i ulovljena je u Nemackoj, mada postoji i izvestaj o stuki koja je tezila 30 kg. (67 paunda). Severno-americki rekord iznosi 21 kg. (46 paunda) i ulovljena je u New York drzavi, dok kanadski rekord iznosi 19 kg. (42 paunda) i ulovljen je u Ontariju.

Iako je veca stuka od 22 kg. (49 paunda) ulovljena u Quebeku, nikada nije priznata kao rekord. Do danas nije objasnjeno zasto evro-azijske stuke rastu vece od severno-americkih u proseku za 13 %.
Stuke se mogu naci u skoro svim rekama i jezerima gde nema toka vode ili je tok veoma spor, u barama, rezervoarima, mutnom rekama, velikim i dubokim jezerima pa cak i u uscima reka u more gde je voda neznatno slana. Ipak stuke najvise vole jezera i reke u kojima ima mnogo trave . Najvece stuke se nalaze u velikim dubinama gde je voda hladnija pogotovu leti. Velike stuke se mogu svrstati u hladnovodne ribe jer zahtevaju temperaturu od svega 10 C.
Za razliku od maskija, stuke nemaju obicaj da se zadrzavaju na odredjenim mestima vec se pomeraju u zavisnosti od sitnih riba kojima se hrane kao i u zavisnosti od temperature vode.
Stuka se kao i maski najbolje hvata koda je oblacno vreme. Po suncanom danu najbolje je probati uvece pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije lose. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je povrsina vode potpunao glatka i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj povrsini vode. Vreme pre nadolazece oluje je mozda najbolje vreme za pecanje stuke. Za razliku od maskija koji prestaje svaku aktivnost posle hladnog talasa, stuka i dalje ostaje aktivna. Stuke se hrane preko cele godine a najaktivnije su kada je temperatura vode oko 15 C. Plitka jezera u kojima nema velike dubine i gde temperatura vode se leti penje i do 25 C. utice na slabo hranjenje stuka preko leta. Postoji verovanje da se stuka slabo hrani preko leta zbog gubitka zuba sto je totalno pogresno. Toplota vode utice kako na njihovu ishranu, tako i na njihov rast. Pri temperaturi od 15 C. stuke i najbrze rastu. Ovo i objasnjava zasto duboka jezera gde one mogu naci nize temperature koje im odgovaraju, obicno imaju mnogo vece i teze stuke nego plitka jezera, gde su stuke uglavnom mrsave a dugacke. U leto se plitka jezera brzo zagreju od povrsine do dna i stuka nema hladnu vodu da u njoj prebiva. Prinudjene da zive u toploj vodi njihov rast je znatno usporen a i zivotni vek im je mnogo kraci.
Stuke u principu imaju veoma prostu taktiku lova. U najvise slucajeva stuka se nalazi u zasedi i skrivena travom odakle se ogromnom brzinom ustremljuje na zrtvu. Stuke se hrane drugim vrstama riba, ali takodje napadaju i zabe, miseve, male patke, rakove i razne vrste insekata. Skoro sve vrste riba se nalaze na jelovniku stuka. Od basova i smudjeva do pastrmki. Takodje napadaju i svoju sopstvenu vrstu. Poznate su po napadanju riba svoje sopstvene velicine, pa su izvestaji o nalazenju stuka uginulih sa velikom ribom zaglavljenom u ustima veoma cesti.
Temperatura vode i kolicina hrane su najvazniji faktori u zivotu stuka. Rano u prolece se krecu prema plitkim mestima radi mresta i to vec nakon otapanja leda i kada voda postigne temperaturu od oko 39 F (4C). Mesta gde se mreste su najcesce plitki zalivi ali i dublji a uski zalivi, zatim manje reke i potoci. Postoje izvestaji da se stuka moze izmrestiti ispod leda.
Tokom leta stuke se najcesce nalaze pored trave u vodi od oko 1-3 metara dubine, ali velike stuke obicno silaze u dubine od 10 i vise metara. Kako stuke rastu i njihovo prebivaliste je sve dublje.
Vreme posle topljenja leda je svakako vreme kada ih je najlakse uloviti. Prvo zato sto dolaze u plitku vodu radi mresta. Pecanje sa obale je idealno u ovo vreme jer se nalaze blizu obale i lako ih je pronaci. Drugo, veoma su gladne u to vreme jer se preko zime ne hrane intenzivno kao leti. U samom cinu mrescenja stuke gube veliku kolicinu energije i ne hrane se mnogo i tek posle zavrsetka mresta pocinju sa aktivnim hranjenjem. Trece, rano u prolece jos nema trave u vodi i stuka je u to vreme prinudjena da u nedostatku zaklona kruzi vodom u potrazi za plenom. Bilo koji deo vode koji je plitak ce ih privuci u to vreme, jer ce tu voda otopliti brze nego u ostalim delovima. Plitki zalivi, sa uscem potoka ili manje reke su pravi magnet i odlicna mesta za pecanje stuke rano u sezoni. Kasnije u sezoni u ovim delovima verovatno ih nece biti, a i ako nadjete neku, bice to veoma mali komadi.
Definitivno najbolje mesto za trazenje stuke u rano prolece su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. Zatim, pescana ili sljunkovita obala koja se veoma blago spusta ka dubini je dobro mesto. Duboka mesta pored obale ili obalu koja ima nagli pad u dubinu u ovo vreme treba zaobici, jer se stuka na takvim mestima nece mrestiti pa ni zadrzavati.

Najbolje je probati na mestima i uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zasticena od hladnog severnog vetra, i zato se voda brze zagreje na severnoj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema juznoj obali i zato je voda sa juzne strane hladnija u prolece.
Ako pecate iz camca, elektricni troling motor je veoma koristan deo opreme u ovo doba godine. Prilaz plitkim zalivima moze veoma uplasiti stuku ako koristite veliki motor. Kako jos uvek nema trave stuka veoma lako moze "osetiti" camac. Pracenje same obale je skoro nezamislivo bez elektricnog motora. Medjutim vetar se moze pokazati jos korisniji saveznik. Polako klizenje camca po vodi uz pomoc vetra je totalno besumno i bez vibracija koje daje propeler, pa se vrlo cesto desi da mozete ugledati stuku u vodi, i zatim zabaciti varalicu ispred njenog nosa. Camac u ovom slucaju moze preci preko stuke koja je na dnu a da se ona ne uplasi i pobegne, naravno pod uslovom da nema buke u camcu, jer se i sam zvuk hodanja po camcu veoma dobro prenosi kroz vodu.
Dokovi i bilo kakvi objekti u vodi mogu biti odlicna mesta rano u prolece. Kako jos uvek nema trave, stuka ce koristiti bilo kakav zaklon u vodi, pa ovakva mesta ne treba obici. Takodje drvece cije grane se nadvisuju nad vodom kao i drvece palo u vodu je dobro mesto. Na svim mestima se moze uhvatiti stuka preko cele sezone, ali ako pecate sa obale i zelite uhvatiti veliku stuku, ova mesta rano u prolece su odlicna prilika.
Rano u prolece isto kao i u ranu jesen stuke je najbolje traziti u jezerima eurotropik tipa (pogledaj pod "maski" sekciju).
Kasnije u sezoni kada otopli manje stuke ostaju u plicoj vodi, dok se velike premestaju u duboku vodu. I u ovom slucaju stuke ce biti u blizini neke strukture u vodi. Moze to biti ivica trave, ivica gde plicak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slicno. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, stuke ce se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i traziti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. Sonar je veoma koristan u ovim situacijama jer se sa njime mogu pronaci strukture u vecim dubinama oko kojih vredi probati. U jesen kada voda pocne da se hladi, stuke dolaze u plice delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji jos uvek imaju zelenu travu i plica strana ivice skarpe. U kasnu jesen stuke se mogu naci skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna stuke nemaju neko pravilo gde se zadrzavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Stuke ostaju aktivne i tokom zime i moguce ih je uloviti kroz led.

Univerzalna varalica za stuku na postoji. Jedna vrsta varalica moze biti dobra u jednoj situaciji, dok u drugoj mozete da je koristite bez ikakvog uspeha. Uspeh umnogome zavisi i od prezentacije. Razne vrste leptirica. voblera, kasikara i jigova su svakako najrasprostranjeniji tipovi varalica medju ribolovcima na stuku. Nepisano pravilo je da se u prolece i jesen kada je voda hladna sve varalice koriste veoma sporom prezentacijom. U leto iste varalice se vuku mnogo brze, u zavisnosti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od vecih modela. Razne vrste plasticnih mamaca kao shad ili mister twister su odlicne i trebaju se vuci veoma sporo, otprilike isto kao kada na njih pecate neaktivnog smudja. Male leptirice kao Meppsovi ili Blue Fox u velicini do broja 4 su takodje dobre pogotovu sa takozvanim "Colorado" leptirom ili kako su kod nas popularne kao "okrugle". Razlog je u tome sto se ove leptirice mogu vuci sporije od takozvanih duguljastih leptirica i pri tome proizvode vise i vece vibracije. Manji vobleri su takodje nezamenljivi. Naravno trebaju biti sa malom plocicom (plitkoroneci) da ne bi isli previse duboko. "Rapala Husky jerk"," Fenwick Wobbl`n minnow", " Luhr Jensen Javelin", kao i ostale vrste plitko ronecih voblera su odlicne, mada su najmanje koriscene za stuku od svih ostalih vrsta varalica. Veliki broj ribolovaca stavlja i kasikare ispred voblera pogotovu u rano prolece sto je pogresno. Razlozi se mogu traziti u pogresnoj prezentaciji ovih varalica. Vobleri se ne trebaju vuci ravnomerno i jednolicnom brzinom, sto vecina ribolovaca i radi, vec serijom kratkih trzaja i zaustavljanja u mestu i pauzi. Naravno, sve varalice a pogotovu metalne se mogu vuci na trzaje, ali ne i sa pauzom sto je veoma vazno. Jedino kasikara koja se zaustavi pri povlacenju ima tendeciju da se vrati unazad pravo u lice stuki sto neki put izazove refleksnu reakciju kod stuke da je napadne. Ali ako stuka nije zainteresovana i kasikara ce kao i sve ostale varalice jednostavno potonuti na dno....sve osim voblera.
Kada stuka "radi", skoro svaka "agresivna" varalica kao leptirica ili kasikara ce biti dobra i isto kao i vobler moze uhvatiti stuku. Medjutim kada stuka "ne radi" dve vrste varalica nadmasuju sve ostale. Vobleri i jigovi.
Vobleri se dele na tri vrste. Tonuce, plutajuce i takozvane suspend,odnosno na voblere sa neutralnom tezinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je stuka neaktivna. Neutralna tezina ovih varalica omogucava im da ostanu u na istoj dubini kada se prestanu vuci. Nece ni tonuti ni plutati prema povrsini. Pri pecanju na neaktivne stuke ove varalice se trebaju vuci kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. Pauza moze biti i duza. Neke vrste kedera imaju tendeciju da se pri susretu sa stukom umesto panicnog bezanja jednostavno "zalede"u mestu bez ikakvog pokreta. Stuka koja nije u raspolozenju da juri kedere obicno koristi ovu priliku, i to je upravo ono sto suspend vobler imitira. Takodje u prolece kada je stuka jos uvek troma posle zime i mresta, ova spora prezentacija se moze pokazati kao veoma uspesna. Cak i ako stuka nije gladna i ne zeli da uzima nista, suspended vobler koji stoji u mestu duze vreme moze jako da iritira stuku koja se odlucuje za napad vise da bi oterala uljeza,........ koji ovom prilikom ima trokrake udice na sebi.
Ne postoji jedan suspend vobler koji je univerzalan. Veoma je vazno imati izbor ovih varalica po dubini zaranjanja, tezini, sposobnosti ostajanja na raznim dubinama, jacina vibracija i odsjaja. Boja i nije toliko vazna. U svakom slucaju, prirodne boje u bistroj vodi i svetlije boje u tamnijoj vodi. U mutnoj vodi boja nije vazna.
Koriscenje ovih varalica nije nikakva umetnost, i ne treba mnogo vremena i eksperimentisanja da bi pronasli najbolje modele za mesta gde vi pecate.
Ako su vobleri gore predstavljeni kao odlican izbor za neaktivnu stuku u gornjim slojevima vode, jigovi su to isto za duboku vodu i za dno. Pominjuci jigove , Ja ovde ne mislim samo na klasicne, plasticne jigove kao shad, tvister ili guster, vec i na jigove koji umesto plastike imaju jelenovu dlaku, takozvane.........bucktail jigove.
Zasto dlaka umesto plastike?
Pa zato sto ima vise prednosti u lovu na stuku nago klasicni plasticni jigovi. Prva i najveca je izdrzljivost. Plasticni jig se moze baciti posle par ili samo jedne suke koja ga rascepa svojim ostrim zubima. Bucktail jig moze izdrzati mnogo vise stuka a da ostane funkcionalan. Pri brzom povlacenju jiga na cimanje, veoma mali broj jigova ostaje na udici a da ne sklizne niz vrat udice. Jigovi sa dlakom se mogu povlaciti mnogo brze nego li i jedan jig sa plastikom, sto je bolje kada je stuka veoma aktivna i agresivna.
Naravno i za njih se koristi tezina glave u zavisnosti od situacije isto kao i koriscenje plasticnih jigova za smudja. Bucktail jigovi moraju biti dugacki najmanje deset santimetara i to je problem jer ih je u toj duzini veoma tesko naci. Regularni bucktail jigovi za smudja su mnogo kraci, i zato duze za stuku najbolje da sami napravite. To vam omogucava izbor i kombinaciju boja koje sami zelite isto kao i izbor oblika i tezine olovna glave. Dlaka koja u vodi pulsira i time daje vibracije u vodi imitira razne vrste sisara kojima se stuka hrani.
Iako vecina ribolovaca na stuku koji koriste ovu vrstu varalice koristi spining masinice i mono najlon, baitcast masinica i stap moze isto tako dobro da posluzi . Mono najlon omogucava jigu da ide dublje i brze da potone. Ali zato neki od novih super upredenih struna, veoma male debljine imaju mnogo bolju osetljivost pri vodjenju jiga.
Regularni plasticni jigovi su i dalje nezamenljivi za stuku. Njihova efikasnost je u veoma sporoj prezentaciji. Ova mogucnost je veoma korisna u rano prolece ili kasnu jezen kada je stuka aktivna ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica. Druga velika prednost je da se sa jigom moze detaljno istraziti svaka struktura u vodi i tako pronaci stuka koja je mozda tu negde sakrivena. Boja plastike i oblik glave jiga je stvar vaseg sopstvenog izbora, ali tezina jiga zavisi od situacije. Dubina vode i aktivnost ribe su glavni faktori u izboru jiga.
Jigovi su odlican izbor za stuku. Ponasanje jiga kao imitacija kedera je veoma efikasna i na izgled prosta , pa ipak za koriscenje ove vrste varalica treba odredjeno vreme da bi se postiglo iskustvo u radu sa njima. Za pocetnike moze biti tesko u pocetku razlikovati udarac ribe od dodira jiga sa dnom, pogotovu ako se koristi neki od novih super linija. Neki od jigova na trzistu imaju mirise natopljene u plastiku od kojih su napravljeni.
Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na stuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plasticne niti, ili jiga sto daje leptirici dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same povrsine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. Ipak, dosta ribolovaca sa uspehom koristi ove varalice na svim dubinama. Takodje jednolicno motanje se moze koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima sto je dobra taktika u nekim situacijama. Leptirice daju velike vibracije i stuka ih moze osetiti sa velike daljine. U kombinaciji sa svetlucanjem leptira ova varalica je izuzetno produktivana. Stuka obicno veoma agresivno napada ovu varalicu, pa ipak iako ima najveci procenat zabadanja pri kontri, desi se da je stuka promasi.

Ne verujem da postoji i jedan ozbiljniji ribolovac na stuke koji u svojoj kolekciji nema kasikare. Iako su ovo prve i nekada bile jedine varalice za stuke i danas pored sve konkurencije imaju dobar deo u ulovu. Stari dobri "Effzet" ili "Mepps Cyclops" i danas hvataju stuke istom zestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolicno ili na trzanje izaziva stuku da je napadne. Ipak se cesto desava, pogotovu kada se vuku na trzanje da ih stuka promasi. Neki put ribolovac uoci stuku ako je blize obali, ali u vecini slucajeva se to desi dok je varalica jos uvek izvan vidokruga ribolovca. U slucaju da se opazi stuka koja je promasila kasikaru , ne treba se usporiti sa povlacenjem, vec naprotiv, treba ubrzati vucenje varalice uz par naglih trzaja. Ova imitacija panicnog bega kedera cesto natera stuku da se okrene i ponovo napadne varalicu. Kasikara za stuku ne mora biti velika, jer su i manji modeli dovoljno teski da se mogu spustiti na vece dubine. Takodje odlicne su za mutnu vodu i pri pecanju kada nema dovoljno svetlosti kao veoma rano ujutro ili kasno uvece. Najcesce koriscene boje su srebrna i zlatna, mada se u Severnoj Americi najvise koristi crveno-bela. Veoma je korisno da se posle svakih cetiri-pet okretaja rucke na masinici napravi pauza od par sekundi. Ovo se reflektuje vracanjem kasikare u nazad , pravo u lice stuki koja eventualno prati varalicu na malom rastojanju, i najcesce se odrazava refleksnim napadom stuke na varalicu.
Spinerbait je jos jedna odlicna varalica za stuku. Kombinacija velikih vibracija pri sporom vucenju varalice, takodje je veoma dobra za pretrazivanje terena. Spinerbeit moze imati jedan ili dva leptira. Ima ih i od tri ali se ovi vise koriste za maskija. Leptiri mogu biti u vise komabinacija kao dva duguljasta,duguljasti i okrugli ili dva okrugla. Takodje i velicina im varira. Neki imaju jelenovu dlaku ili plasticne niti na udici. Duguljasti leptiri daju vece vibracije.
Povrsinske varalice nisu toliko zastupljene u pecanju na stuku. Vecinom se desava da stuka na povrsinsku varalicu bude slucajno uhvacena pri pecanju na basa ili maskija. Ipak, stuka se moze lepo pecati na jednu vrstu povrsinske varalice a to je buzzbait, koja i slovi za najbolju povrsinsku varalicu pri pecanju stuke. Moze da se vuce pri razlicitim brzinama i veoma je dobra pri istrazivanju novih mesta. Jig se moze dodati na ovu varalicu kao dodatna vibracija.
Sve tri grupe voblera se sa uspehom mogu koristiti na stuku. Upotreba suspend voblera je opisana vec u tekstu. Plutajuci daju najjace vibracije od sve tri grupe i ovo je mozda najjaci adut pri pecanju u dubokoj vodi ali je pitanje kako spustiti plutajuci volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi tesko olovo na jednom kraju sistema da povuce voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji ce tezeci da ide ka povrsini uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treci kraj sistema je najlon koji vodi ka stapu i masinici. Takodje se moze koristit i zica sa olovom koja se koristi za smudja a radi na istom principu. Ovi sistemi ce kasnije biti obradjeni u posebnom poglavlju. Plutajuci vobleri sa velikom plocicom koji stizu do dna nemaju tendeciju da se za dno i kace kao sto je to slucaj sa tonucim.
U svakom slucaju koristite boje riba koje su najzastupljenije kao glavna hrana za stuku u vodi gde je pecate. Vobleri prirodnih boja su skoro svuda odlicni, a probajte i da eksperimentisete.
Pecanje na zivi mamac je i dalje veoma zastupljeno i vreme u rano prolece je i za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato sto nema trave a i stuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite odlicno mesto, zabacite kedera i cekajte da stuka sama dodje ka njemu. Takodje kao sto sam ranije napisao u ovo vreme stuka nije u raspolozenju da juri za kederima ili za brzim varalicama, pa je upotreba kedera veoma produktivna. Pecanje na plovak je u sustini bolje nego pecanje na dubinsko (na dno), jer ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeci plovak je bolji od fiksiranog, zbog kontre koja je mnogo jaca i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Keder treba biti oko desetak cm. ili u zavisnosti od stuke koju ocekujete da ulovite. Stap i masinica pri ovoj vrsti pecanja nisu toliko bitni. Spining ili baitcast ce posluziti odlicno, mada je duzi stap preporucljiv. Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate, jer se mamac moze spustiti na mnogo vece dubine nego sa plovkom.
Bilo da pecate na zivi mamac ili na varalice, sajla je obavezna. Savitljiva, upredena zica ili plastificirana sajla, ali obaveznao da bude crne boje zbog manje vidljivosti u vodi.
Neke od tehnika i varalica opisanih u sekciji o maskiju, mogu sa uspehom biti korisceni i za stuku.
Stuka spada u vrstu riba koje je najlakse upecati. Cini se da ne uce iz predhodnih gresaka kao maskiji, pa se desava da uhvacena i vracena stuka bude ponovo ulovljena istog dana.
Ipak budite strpljivi, eksperimentisite sa raznim vrstama varalica i tehnika.......i trud ce se zasigurno isplatiti.
Takodje praktikujte "uhvati i pusti" etiku.

*Skinuto sa sajta http://www.ribarska.com/

Kako postati lovac

Matke — Thu, 19 Nov 2009 20:32:29 GMT

Dužnosti lovca pripravnika

Učestvuje u akcijama izgradnje i održavanja lovno-tehničkih objekata u lovištu:
-objekti za komunikaciju -lovačke staze;
-objekti za osmatranje i lov -čeke;
-smeštajni objekti -lovačke kolibe, lovačke kuće;
-ostali objekti -mesta za probanje lovačkog oružja, izletišta...;
Učestvuje u akcijama izgradnje i korišćenja lovno uzgojnih objekata u lovištu:
-proizvodni objekti -melioracija postojećih livada, podizanje veštačkih livada, obrada polja i njiva za divljač (remize), sadnja plodonosnog drveća i grmlja;
-objekti za skladištenje hrane;
-objekti za ponudu hrane -hranilišta, solišta;
-objekti za ponudu vode -pojilišta;
-objekti za sprečavanje šteta od divljači;
-prihvatilišta za divljač;
Učestvuje u lovnim akcijama:
-prikupljanje i iznošenje hrane za zimsku &nbspprihranu divljači;
-prolećno brojanje divljači;
-prolećno brojanje srneće divljači;
Prisustvuje predavanjima sa lovačkim temama;
Uz konsultacije sa odgovornim licem -instruktorom, vodi dnevnik lovca-pripravnika.
Obaveštenje za lovačka udruženja

Obaveštavamo lovačka udruženja da je potrebno da spisak lovaca pripravnika, (u spisku treba navesti ime, prezime i JMBG lovca pripravnika), dostave Lovačkom savezu Srbije, čime će izvršiti porudžbinu "Priručnika za polaganje lovačkog ispita".
U skladu sa spiskom, iz kancelarije Lovačkog saveza Srbije, udruženjima će biti dostavljeni potrebni priručnici.

Radi uspešnog polaganja lovačkih ispita, obavezujemo rukovodstva LU da pravovremeno dostave spiskove i prema programu, na osnovu stručnih uputstava iz kancelarije Lovačkog sveza Srbije, pristupe organizovanju lovačkih ispita, na način kako je to predviđeno pravilnikom.

"Priručnik za polaganje lovačkog ispita" je pre svega namenjen lovcima pripravnicima.

Lovački priručnik, kroz pitanja i odgovore, vodi do uspešno položenog lovačkog ispita.
Lovački priručnik sadrži Dnevnik lovca pripravnika.
Obaveza svakog lovca pripravnika je da godinu dana, koliko traje pripravnički staž, uredno vodi dnevnik svojih lovačkih aktivnosti i beleži radne i lovne akcije u kojima učestvuje. Tek nakon tog perioda, može se pristupiti polaganju lovačkog ispita.
Cena je 540 din

ZAKON O LOVSTVU

Matke — Thu, 19 Nov 2009 20:26:22 GMT

ZAKON O LOVSTVU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 39/93, 44/93, 60/93)
I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.
Ovim zakonom uređuju se zaštita, gajenje, lov i korišćenje divljači kao prirodnog bogatstva.

Član 2.
Divljači, u smislu ovog zakona smatraju se divlji sisari i ptice koje se kao dobra od opšteg interesa štite i koriste na način utvrđen ovim zakonom. Zaštićenom divljači, u smislu ovog zakona, smatra se divljač na koju je lov trajno zabranjen ili je zabranjen u određenom periodu (lovostaj). Zaštitom divljači, u smislu ovog zakona, smatra se preduzimanje mera koje obezbeđuju uslove za opstanak i razvoj populacije određene vrste divljači kao i njenu zaštitu od protivzakonskog korišćenja. Gajenjem divljači, u smislu ovog zakona, smatra se preduzimanje mera u cilju održavanja, obnavljanja i postizanja broja i kvaliteta divljači prema prirodnim i drugim mogućnostima lovišta. Lovištem u smislu ovog zakona, smatra se površina zemljišta, vode i šume koja predstavlja lovno-prirodnu celinu i obezbeđuje ekološke uslove za uspešno gajenje određene vrste divljači ili više vrsta divljači. Rezervatom, u smislu ovog zakona, smatra se deo lovišta u kojem se preduzimaju posebne mere gajenja i zaštite radi obnavljanja (reprodukcije) divljači.

Član 3.
Zabranjeno je proganjanje, zlostavljanje ili namerno uznemiravanje divljači. Zabranjeno je da se lovom ili na drugi način uništi ili ugrozi opstanak bilo koje vrste divljači u prirodi.

II ZAŠTITA DIVLJAČI

Član 4.
Trajnom zabranom lova zaštićuju se:
1) sisari: ris (lunx lunx), hermelin (Mustela erminea), lasica (Mustela nivalis), osim u blizini fazanerija, do 500 m, stepski tvor (Mustela eversmanni), šareni tvor (Vormela peregusna) i vidra (Lutra lutra),
2) ptice: severni gnjurci (Gaviidae), nesiti (Pelecanidae), čaplje, (Ardeidae) (osim sive čaplje), kašikare i ražnjeni (Threskornithidae), rode (Ciconiidae), labudovi (s.f. Sugninae), utva zlatokrila (Tadorna ferruginea), šarena utva (Tadorna tadorna), plavokljunka (Od`yura leucocerhala), mala lisasta guska (Anser erytropus), sve ptice grabljivice (orlovi, orlovi lešinari, jastrebovi (izuzev jastrebova kokošara), mišari, lunje, eje i sokolovi), veliki tetreb (Tetrao urogallus), ždralovi (Grudae), droplje (Otidiade), šljuke sabljarke (s.f. Recurvirostrinae), liskonoge (s.f. Palaropodinae), vivak (Vanellus vanellus), zijavci (Glaveolidae), galebovi i čigre (Lariidae), kukavice (Cuculidae), sove (Strigidae), elgnjevi (Caprimulgidae), pištare (Apodidae), zlatovrane (Coraciidae), vodomari (Alcedinidae), pčelarice (Meropidae), pupavci (Upupidae) i detlići (Picidae), zatim sve ptice pevačice, osim sive vrane, svrake, sojke i gačca.
Zabranom lova u određenom periodu (u daljem tekstu: lovostaj) zaštićuju se:
1) sisari: evropski jelen (Cervus elaphus) jelen lopatar (Cervus dama), virdžinijski jelen (Odocoileus virginianus), srna (Capreolus capreolus), divokoza (rupicapra rupicapra), muflon (Ovis musimon), divlja svinja (Sus scrofa), medved, (Ursus arctos), kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina), jazavac (Meles meles), ondatra (Ondatra zibethica), veverica (Sciurus vulgaris), sivi puh (Glis glis) i zec (Lepus europeaus).
2) ptice: gnjurci (Podicipedidae), vranci (Phalacrocoracidae), siva čaplja (Ardea cinerea), divlja guska (Anser anser), lisasta guska (A. Albifrons), guska glogovnjača (A. fabalis), divlje plovke (Anas spp. Aythya spp., Netta rufina, Clangula hyemalis, Bucephala clangula), (osim plovaka koje su zasticene trajnom zabranom lova), zatim ronci (Mergus spp.), jastreb kokosar (Accipiter gentilis), lestarka (Tetrastes bonasisa), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca), poljska jarebica (Perdidx perdidx), prepelica (Coturnix coturnix), fazan, (Phasianus spp.) barski petlic i barske koke (Rallidae), sljuke zdrali (s.f. Chradriinae) (osim vivka, kao i prave sljuke (sf. Scolopacinae), sljuka potrk (Burhinus oedicnemus) golubovi (Columba spp.), gugutka i grlica (Streptopelia spp.) sojka (Garrulus glandarius), i gacac (Corvus frugilegus). Lovostaj se može utvrditi i za drugu divljač ako bi na određenom području bio ugrožen njen opstanak (divljač van režima zaštite) i to za: 1) sisare: vuk (Canis lupus), šakal (Canis aureus), lisica (Vulpes vulpes), rakunopas (Nyctereutes procyonoides), divlja mačka (Felis silvestris) i tvor (Mustela putorius).
2) ptice: siva vrana (Corvus corone cornix) i svraka (Pica pica). Naredbu o lovostaju iz st. 2. i 3. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove lovstva (u daljem teksu: ministar).

Član 5.
Lovostaj divljači ne odnosi se na divljač koja se gaju u ograđenim lovištima, odnosno u ograđenom delu lovišta čija površina je manja od 1000 ha. Ograđenim lovištem odnosno ograđenim delom lovišta, u smislu ovog zakona, smatra se prostor ograđen i namenjen intenzivnom gajenju divljači, ili gajenju, zaštiti i lovu divljači, razmnožavanju divljači radi naseljavanja lovišta ili za druge namene određene lovnom osnovom. Ako ograđivanje prostora namenjenog za intenzivno gajenje i lov divljači nije predviđeno lovnom osnovom, ograđivanje se može vršiti na osnovu odobrenja ministarstva nadležnog za poslove lovstva (u daljem teksu: Ministarstvo). U lovištima iz stava 1. ovog člana zabranjena je ispaša stoke.

Član 6.
Zabranjeno je hvatanje zaštićene divljači ili njeno držanje u zatvorenom ili ograđenom prostoru, uništavanje legala, gnezda i jaja, kao sakupljanje jaja zaštićenih ptica. Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na organizovano hvatanje povređene divljači ili divljači ugrožene od elementarnih nepogoda i kada se sprovode određene mere gajenja ili naseljavanja divljači. Divljač se ne može držati u zatvorenom prostoru duže od mesec dana od dana prestanka delovanja elementarnih nepogoda, odnosno izlečenja povrede, odnosno sprovođenja određenih mera gajenja.

Član 7.
Preduzeće, Lovački savez Srbije, odnosno lovačko udruženje koje gazduje lovištem (u daljem tekstu: korisnik lovišta) dužno je da u neograđenom lovištu ustanovi rezervat na površini od najmanje jedne petine ukupne površine lovišta. U rezervatu je zabranjen lov zaštićene divljači u periodu od tri godine od dana njegovog ustanovljavanja.

Član 8.
Pre unošenja divljači u lovište mora se izvršiti njena zdravstvena kontrola u skladu sa zakonom. Divljač se moze unositi u lovište ako se unošenjem te vrste divljači ne ugrožava biološka ravnoteža u lovištu. Unošenje u lovište nove vrste divljači stranog porekla vrši se uz odobrenje Ministarstva.

Član 9.
Ako se u lovištu osetno smanji brojnost neke vrste lovostajem zaštićene divljači, korisnik lovišta je dužan da obustavi lov te divljači i preduzme mere radi uspostavljanja broja divljači utvrđenog u lovnoj osnovi (kapacitet lovišta).

Član 10.
Ako od zaštićene divljači nastupi neposredna opasnost po zdravlje i život ljudi ili imovinu preduzeća, drugih pravnih lica i građana, kao i u slučaju bitnih promena međusobnog odnosa brojnosti vrsta divljači u lovištu, određena zaštićena divljač može se loviti uz odobrenje Ministarstva. Odstrel zaštićene divljači može se izvršiti i bez odobrenja kada je u pitanju neposredna odbrana života ljudi i imovine pod uslovom da su preduzete propisane mere radi sprečavanja šteta od divljači.

Član 11.
O zaštićenoj divljači koja se nalazi van lovišta stara se vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, vode i šume na kojoj je divljač. Staranjem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se preduzimanje mera zaštite i gajenja zaštićene divljači utvrđenih ovim zakonom.

Član 12.
Ministarstvo može ustanoviti nagradu za smanjivanje broja divljači koja nanosi štetu imovini preduzeća i građana. Aktom o ustanovljenju nagrade iz stava 1. ovog člana utvrđuje se naročito: vrsta divljači za čiji se odstrel ustanovaljava nagrada, visine nagrade, uslovi i način njene isplate.
Član 13.
Zabranjena je žetva i košenje poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači. Zabranjeno je paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja u lovištima. Zabranjeno je oblaganje otvorenih kanala, akumulacija, jezera i obala vodotoka plastičnim i drugim materijalima na način koji bi ugrožavao divljač.

Član 14.
Trovanje divljači je zabranjeno.

Član 15.
Psi i mačke koji se bez kontrole kreću u lovištu, ako su udaljeni više od 200 metara od stambene ili neke druge zgrade mogu se odstreliti bez dozvole. Ministar donosi propis o uslovima i načinu pod kojima se mogu puštati, voditi i koristiti u lovištu.

Član 16.
Bez odobrenja korisnika lovišta niko se ne može naoružan ili opremljen drugim sredstvima za lov kretati kroz lovište, osim pripadnika vojske i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i lica kojima je povereno čuvanje lovišta i objekata koji se nalaze u lovištu.

Član 17.
Mere zaštite iz čl. 5, 6, 7, i 11. ovog zakona ne odnose se na divljač za potrebe naučnog istraživanja, nastave, zooloških vrtova, muzeja i u slučajevima sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, naseljavanju lovišta, kao i na divljač za potrebe ispitivanja urođenih osobina lovačkih pasa ako je za to izdato odobrenje Ministarstva. U slučajevima iz stava 1. ovog člana korisnik divljači je dužan da postupa na human način.

III LOVIŠTE I LOVNO PODRUČJE

Član 18.
Lovište ustanovljava ministar. Aktom o ustanovljenju lovišta određuju se naročito: naziv lovišta, granice i površina lovišta, vrste divljači u lovištu, kao i vrste divljači koje su pod zaštitom i drugi neophodni podaci. Lovišta mogu biti otvorena i ograđena.

Član 19.
Naseljena mesta, groblja, javni putevi, parkovi u naseljima, objekti za lečenje, odmor i rekreaciju, aerodomi, dvorišta stambenih zgrada van naseljenih mesta i na selu najmanje 200 metara od stala, stambenih zgrada i dvorišta seoskog domaćinstva, kao i dvorišta industrijskih i drugih objekata ne smatraju se lovištem, u smislu ovog zakona.

Član 20.
Lovište se daje na gazdovanje jednom korisniku lovišta koji ispunjava uslove iz čl. 24. i 57. ovog zakona. Lovište se može dati na gazdovanje preduzeću ili Lovačkom savezu Srbije. Lovački savez Srbije gazduje lovištem preko lovačkog udruženja organizovanog na području na kome je ustanovljeno lovište a koje je njegov član. U slučaju iz stava 3. ovog člana lovačko udruženje mora ispunjavati uslove iz čl. 24. i 57. ovog zakona. Lovištem ustanovljenim na području nacionalnog parka gazduje preduzeće koje upravlja nacionalnim parkom. Lovište se daje na gazdovanje na određeno vreme koje ne može biti kraće od 10 godina. Korisnik lovišta ne može lovište ili njegov deo ustupiti drugom korisniku na gazdovanje ili ga dati u zakup, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Lovački savez Srbije i lovačko udruženje zaključuju ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu gazdovanja lovištem na koji saglasnost daje ministar.

Član 21.
Lovište se daje na gazdovanje putem javnog oglasa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lovište koje se prostire u kompleksu šuma u državnoj svojini i na zemljištu, šumama i vodama u tom kompleksu, kao i lovište u kome se nalazi veštački ribnjak koji ima poseban značaj za gajenje određene divljači, može se dati na gazdovanje bez oglasa javnom preduzeću koje gazduje tim šumama, odnosno preduzeću koje gazduje ribnjakom. Bliže uslove, postupak i način davanja lovišta na gazdovanje utvrđuje ministar.

Član 22.
O davanju lovišta na gazdovanje Ministarstvo sa korisnikom lovišta zaključuje ugovor koji sadrži naročito: vreme na koje se lovište daje na gazdovanje, fond divljači, prava i obaveze korisnika lovišta u pogledu zaštite i gajenja divljači, mere za unapređivanje gazdovanja lovištem, kao odredbe o odgovornosti za čuvanje lovišta i odgovornosti za sprovođenje mera zaštite, uslove raskida ugovora i prava korisnika lovišta u slučaju oduzimanja lovišta u skladu sa ovim zakonom.

Član 23.
Korisnik lovišta je dužan da u roku od tri meseca od dana zaključenja ugovora iz člana 22. ovog zakona vidno obeleži granice lovišta i granice rezervata u lovištu.

Član 24.
Korisnik lovišta može gazdovati lovištem ako obezbedi da stručne poslove gajenja, zaštite i organizovanja lova divljači obavljaju lica sa najmanje IV stepenom šumarske, veterinarske, biološke ili poljoprivredne struke stočarskog smera i službu za čuvanje lovišta.

Član 25.
Pravo gazdovanja lovištem može se oduzeti ako korisnik lovišta ne gazduje u skladu sa ovim zakonom i ugovorom iz člana 22. ovog zakona. Pravo gazdovanja lovištem ili delom lovišta može se oduzeti i: 1) ako se lovište ili deo lovišta nameni intenzivnom gajenju divljači u ograđenom lovištu a korisnik lovišta ne može da obezbedi potrebne uslove; 2) ako su u lovištu ili delu lovišta prestali uslovi zbog kojih je lovište ustanovljeno. Ministar odlučuje o oduzimanju prava gazdovanja lovištem ili delom lovišta.

Član 26.
Radi obezbeđenja istih uslova i preduzimanja istovremenih mera u lovištima u kojima postoje ekološki i privredni uslovi za gajenje i unapređivanje gazdovanja sa krupnom divljači (jeleni, srna, divlja svinja, medved, divokoza i dr.) može se ustanoviti lovno područje. Lovno područje obuhvata površinu više lovišta ili delova lovišta i zaokružena je prirodna celina u kojoj postoje ekološki i privredni uslovi za gajenje krupne divljači i za koje se mogu utvrditi lovnom osnovom iste mere gazdovanja. Lovno područje ustanovljava ministar.

IV GAZDOVANJE LOVIŠTEM

Član 27.
Zaštite i gajenje divljači, uređivanje i održavanje lovišta, lovljenje i korišćenje ulovljene divljači i njenih delova u lovištu, odnosno u lovnom području (u daljem tekstu: gazdovanje lovištem) vrši se na osnovu lovne osnove. Lovnu osnovu za gazdovanje lovištem donosi korisnik lovišta. Lovnu osnovu za gazdovanje lovnim područjem donose korisnici lovišta na tom području. Sredstva za izradu lovne osnove lovnog područja korisnici lovišta obezbeđuju srazmerno površinama lovišta koja su obuhvaćena lovnim područjem. U slučaju da korisnici ne donesu lovnu osnovu lovnog područja u roku utvrđjenom ovim zakonom, Ministarstvo će obavezati jednog od korisnika da donese lovnu osnovu.

Član 28.
Lovna osnova za gazdovanje lovištem, odnosno lovna osnova za gazdovanje lovnim područjem donosi se za period od 10 godina. Lovna osnova lovišta naročito sadrži: prikaz stanja; prirodne i druge uslove za život i razvoj populacija divljači; stanje fonda divljači; broj i vrstu lovnih i lovnotehničkih objekata u lovištu; ciljeve gazdovanja i mere za njihovo ostvarivanje; plan obnavljanja i prirasta divljači; plan uređivanja i održavanja lovišta; mere ishrane divljači; mere zaštite divljači; lov divljači i mere za sprečavanje šteta od divljači. Lovna osnova lovnog područja naročito sadrži: prikaz stanja lovišta; prirodne i druge uslove za gazdovanje krupne divljači; fond divljači; ciljeve gazdovanja u lovnom području i mere za ostvarivanje ciljeva; mere zaštite krupne divljači; mere za sprečavanje šteta od divljači i lov divljači. Lovna osnova lovišta, odnosno lovnog područja za naredni period donosi se četiri meseca pre isteka vremena za koji je doneta prethodna lovna osnova. Ministar donosi propis kojim se bliže uređuje sadržina i način izrade lovnih osnova iz st. 2. i 3. ovog člana.

Član 29.
Saglasnost na lovnu osnovu lovišta, odnosno lovnog područja daje ministar.

Član 30.
Lovne osnove lovišta koja su obuhvaćena lovnim područjem moraju biti usklađene sa lovnom osnovom lovnog područja. Korisnik lovišta je dužan da u lovnoj osnovi lovnog područja, odnosno lovišta evidentira sve izvršene radove u lovištu najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.

Član 31.
Korisnici susednih lovišta i površina van lovišta dužni su da usklađuju mere zaštite i gajenja divljači utvrđene lovnim osnovama, a naročito u pogledu: brojanja divljači, vremena vršenja odstrela, broja divljači za odstrel i drugih pitanja od zajedničkog interesa.

Član 32.
Korisnik lovišta je dužan da donese godišnji plan gazdovanja lovištem (u daljem tekstu: godišnji plan) usklađen sa lovnom osnovom lovišta. Godišnji plan sadrži naročito: površinu lovišta, prirodne i druge uslove, stanje populacije divljači, mere gajenja i zaštite divljači, obim lova i mere za sprečavanje šteta od divljači. Godišnji plan se donosi za period od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine (lovna godina), najkasnije do 30. aprila tekuće godine. Zabranjen je lov divljači pre donošenja godišnjeg plana. Korisnik lovišta je dužan da utvrdi broj i stanje divljači pre izrade godišnjeg plana. Ministar donosi bliži propis o sadržini i načinu izrade godišnjeg plana.

Član 33.
Korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, vode i šume na kome se lovište nalazi, dužan je da dozvoli vršenje radnji predviđenih lovnom osnovom i godišnjim planom i drugim planovima i programima donetim u skladu sa ovim zakonom. U slučaju iz stava 1. ovog člana korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, šume i voda ima pravo na naknadu za pričinjenu štetu ili ograničenje prava korišćenja u skladu sa posebnim propisima.

V SREDSTVA ZA UNAPREĐIVANJE GAJENJA I ZAŠTITE DIVLJAČI

Član 34.
Sredstva za unapređivanje gajenja i zaštite divljači obezbeđuju se iz: 1) sredstva koja se izdvajaju iz ukupnog prihoda ostvarenog gazdovanjem lovištem korisnika lovišta najmanje u visini od 30%; 2) ostalih izvora; Visinu sredstva iz stava 1. ovog člana utrvrđuje korisnik lovišta. Sredstva za unapređivanje gajenja i zaštite divljači iz stava 1. ovog člana koriste se za: nabavku i unošenje divljači u lovište, ograđivanje lovišta i delova lovišta za intenzivno gajenje divljači, veštačku proizvodnju divljači, podizanje uzgojno-zaštitnih i lovnotehničkih objekata u lovištu, nabavku opreme za rad u lovištu, izradu lovnih osnova i druge namene bitne za unapređivanje lovstva. Vrednost uloženog rada i drugih ulaganja lovaca lovačkog udruženja u lovišta posebno se iskazuje i evidentira ako vrednost izvršenih radova u lovištu i za te iznose se umanjuje ukupan prihod iz koga se izdvaja visina sredstava iz stava 1. tačka 1) ovog člana. Korisnik lovišta je obavezan da posebno evidentira sredstva za unapređivanje gajenja i zaštite divljači, kao i njihovo korišćenje. Neutrošena sredstva iz stava 1. ovog člana u prethodnoj godini prenose se za iste namene u narednoj godini.

Član 35.
Za brže unapređivanje gajenja i zaštite određenih vrsta divljači obezbeđuju se podsticajna sredstva u budžetu Republike. Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se u skladu sa Programom unapređivanja zaštite i gajenja divljači koji donosi Ministarstvo (u daljem tekstu: Program). Saglasnost na Program daje Vlada Republike Srbije. Sredstva za realizaciju Programa koriste se bez obaveze vraćanja. Neutrošena sredstva u tekućoj godini mogu se koristiti za iste namene u narednoj godini.

Član 36.
Raspodelu sredstava za realizaciju Programa vrši Ministarstvo na osnovu sprovedenog javnog oglasa.

Član 37.
Pravo za korišćenje sredstava iz člana 35. stav 1. ovog zakona imaju korisnici lovišta i druga preduzeća koja se bave poslovima unapređenja lovstva (u daljem tekstu: korisnici sredstava) ako obezbedi sopstveno učešće od najmanje 50% predračunske vrednosti radova. Uz zahtev za dodelu sredstava korisnici sredstava prilazu projekat, odnosno plan za realizaciju mera utvrđenih u Programu. O korišćenju podsticajnih sredstava Ministarstvo sa korisnikom lovišta zaključuje ugovor.

Član 38.
O izvršenim obavezama nastalim po ugovoru zaključenom u skladu sa odredbom člana

37. ovog zakona, korisnik sredstava podnosi izveštaj Ministrarstvu do 31. decembra za tekuću godinu.

VI LOV I KORIŠĆENJE DIVLJAČI

Član 39.
Lov divljači obuhvata odstrel divljači, hvatanje divljači, sakupljanje odstreljene divljači i njenih delova, kao i sakupljanje jaja pernate divljači. Divljač zaštićena lovostajem može se loviti u lovištama. Na površinama van lovišta, Ministarstvo može da odobri lov lovostajem zaštićene divljači pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Zabranjen je lov divljači u plantažnim voćnjacima i vinogradima, rasadnicima i drugim šumskim i poljoprivrednim površinama koje su ograđene ogradom kroz koju dlakava divljač ne može da prolazi; površinama koje se koriste za vojne i komunalne potrebe, ako i drugim površinama i objektima kada je to utvrđeno posebnim propisom. Lov krupne divljači vrši se uz dozvolu koju izdaje korisnik lovišta, a lov sitne divljači uz lovnu kartu koju izdaje Lovački savez Srbije. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, u područjima koja odredi ministar, može da se lovi lovostajem zaštićena divljač koja pričinjava štetu. Obrazac dozvole iz stava 5. ovog člana propisuje ministar, a obrazac lovne karte propisuje Lovački savez Srbije. Ministarstvo vrši nadzor nad izvršavanjem poverenih poslova iz stava 7. ovog člana.

Član 40.
Lov, zaštita, gajenje i korišćenje divljači u nacionalnim parkovima i drugim prirodnim dobrima vrši se u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine i upravljanje nacionalnim parkovima.

Član 41.
Divljač može loviti lice sa položenim lovačkim ispitom. Lica šumarske, biološke i poljoprivredne struke, koja su u toku školovanja izučavala predmet lovstvo nisu dužna da polažu lovački ispit. Korisnik lovišta može dozvoliti lov u turističke svrhe i licima koja nemaju položen lovački ispit, pod uslovima koje utvrdi svojim aktom. Lice bez položenog lovačkog ispita može loviti divljač koja je van režima zaštite kada mu ova divljač neposredno pričinjava štetu, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Lovački savez Srbije donosi program i utvrđuje uslove za polaganje lovačkih ispita i izdaje ispravu o oslobađanju od polaganja ispita iz stava 2. ovog člana. Ministarstvo vrši nadzor nad izvršavanjem poverenih poslova iz stava 5. ovog člana.

Član 42.
U lovištu su preko 5.000 ha može se dozvoliti obučavanje lovačkih pasa ptičara i jamara, ako je lovnom osnovom deo lovišta do 50 ha namenjen za obučavanje pasa ptičara i jamara, a za goniče u lovištu sa preko 10.000 ha ako je lovnom osnovom deo lovišta do 500 ha, namenjen za obučavanje pasa goniča. Obučavanje lovačkih pasa u lovištu dozvoljava korisnik lovišta. Korisnik lovišta može dozvoliti lov i obuku lovačkih pasa u lovištu stranim državljanima uz posredovanje preduzeća ili agencija koje su ovlašćene i registrovane za vršenje turističkih poslova. Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi pod kojim strani državljanin može loviti i izvoditi obuku lovačkih pasa.

Član 43.
Korisnik lovišta koji je registrovan za vršenje izvoznih poslova može izvoziti ili delove divljači neposredno ili preko preduzeća koje je registrovano za vršenje tih poslova. Preduzeće, odnosno turistička organizacija koja se bavi lovnim turizmom za obavljanje poslova organizovanja i stručnog izvođenja lova divljači, mora imati zaposleno lice šumarske, biološke ili poljoprivredne struke stočarskog smera.

Član 44.
Korisnik lovišta utvrđuje svojim pravilima naročito: način organizovanja lova, vreme trajanja lova, kontrolu izlovljavanja divljači, naknadu za učinjenu štetu lovaca u lovištu, mere sigurnosti u lovu i način korišćenja objekata u lovu.

Član 45.
Ulovljena ili uginula divljač i njeni delovi (trofeji i dr.) pripadaju korisniku lovišta. Za korišćenje ulovljene divljači i delova divljači lovci turisti plaćaju iznos korisniku lovišta u visini tržišne cene. Lovac, član lovačkog udruženja koje gazduje lovištem, korisniku lovišta za korišćenje divljači i njenih delova plaća iznos u visini utvrđenoj u cenovniku koji donosi korisnik lovišta. Iznosi u cenovniku iz stava 3. ovog člana ne mogu biti manji od 20% tržišne vrednosti za sitnu divljač, odnosno 30% od tržišne vrednosti za krupnu divljač i delove divljači. Tržišnom cenom, u smislu ovog zakona, smatra se cena koju, zavisno od ponude i tražnje na domaćem i stranom tržištu, utvrđuje Lovački savez Srbije, odnosno preduzeće.

Član 46.
Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti:
1) ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama;
2) upotrebom reflektora (farova), baklji i drugih veštačkih svetlosnih izvora (osim divlje svinje), aeronautičnih mašina, ogledala, gramofona, magnetofona i živih mamaca, kao i upotrebom hrane u koju se stavljena omamljujuća sredstva;
3) upotrebom pasa koji nisu lovački rasni psi, koji nemaju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu);
4) upotrebom pasa dugonogih goniča za lov u nizijskim lovištima (do 500 m nadmorske visine) i u lovištima u kojima se gaji srna, muflon, divokoza i jelen;
5) upotrebom sokola i drugih ptica grabljivica, osim u za to namenjenim lovištima;
6) upotrebom luka i strele, osim lova na krupnu divljač u ograđjenim lovištima do 1000 ha površine;
7) zamkama ili klopkama, a ptice pomoću lepkova, mreža i kućica sa mrežom, ili pomoću drugih sredstva za masovno hvatanje, odnosno uništavanje ptica;
8) gađanjem iz motornih vozila i gaženjem motornim vozilima;
9) vojničkim oružjem i vojničkom municijom.

Član 47.
Zabranjeno je loviti lovačkom municijom za olučene cevi, i to: 1) medveda municijom kalibra ispod 7 d` 64 mm i težinom zrna lakšom od 11,0 grama;
2) jelena i divlju svinju municijom kalibra ispod 7 d` 57 mm i težinom zrna lakšom od 11,0 grama, odnosno 9,0 grama;
3) jelena lopatara, virdžinijskog jelena, muflona i divokozu municijom kalibra ispod 6,2 d` 51 mm i težinom zrna lakšom od 6,0 grama;
4) srneću divljač municijom kalibra ispod 5,6 d` 41 i težinom zrna lakšom od 3,5 grama.
Divljač iz stava 1. ovog člana zabranjeno je loviti puškom sa glatkim cevima, osim divlje svinje.
Ptice i zečeve zabranjeno je loviti puškom koja prima više od dva metka i poluautomatskom puškom koja nije reducirana na dva metka.

Član 48.
Ranjenu i bolesnu divljač dozvoljeno je odstreliti i u vreme kad je lov zabranjen. Korisnik lovišta, po izvšrenom odstrelu divljači iz stava 1. ovog člana, dužan je da pribavi nalaz o zdravstvenom stanju odstreljene divljači od nadležne veterinarske službe.

Član 49.
Ulovljena divljač i trofeji divljači mogu se izneti iz lovišta i staviti u promet ako je za njih izdata propratnica, odnosno trofejni list. Trofejima divljači, u smislu ovog zakona, smatraju se: rogovlje svih vrsta jelena i srndaća; rogovi muflona, divojarca i divokoze; zubi (kljove) divljeg vepra; zubi očnjaci jelena; lobanja i krzno medveda, vuka, risa i divlje mačke, lobanja lisice i jazavca, preparirana divljač i njeni preparirani delovi. Propratnicu, odnoso trofejni list izdaje, na propisanom obrascu, korisnik lovišta. Korisnik lovišta je dužan da vodi evidenciju o trofejima odstreljene divljači iz stava 2. ovog člana i o izdatim trofejnim listovima. Ministar donosi propis o obrascu, sadržini i načinu izdavanje propratnice, odnosno trofejnog lista i o načinu vođenja evidencije trofeja i izdatim trofejnim listovima.

Član 50.
Trofejni list se izdaje na osnovu ocene komisije koju obrazuje korisnik lovišta. Komisija iz stava 1. ovog člana vrši ocenu trofeja na osnovu standarda Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (u daljem tekstu: CIC). Članovi komisije iz stava 1. ovog člana moraju da imaju položen ispit za ocenjivanje trofeja. Program i način polaganja ispita iz stava 3. ovog člana donosi Lovački savez Srbije. Ministarstvo vrši nadzor nad izvršavanjem poverenih poslova iz stava 4. ovog člana.

Član 51.
Zabranjeno je da se iznese iz zemlje trofej od divljači čija je vrednost izražena u poenima, prema CIC-u, veća od:
1) za običnog jelena, 248 poena
2) za jelena lopatara, 209 poena
3) za virdžinijskog jelena, 419 poena
4) za srndaća, 185 poena
5) za divojarca i divokozu, 120 poena
6) za muflona, 242 poena
7) za medveda i mečku, 582 poena
8) za divljeg vepra, 142 poena
9) za vuka, 160 poena
10) za divlju mačku, 65 poena

Član 52.
VII SPREČAVANJE ŠTETA I NAKNADA ŠTETE

Član 53.
Korisnici lovišta, odnosno vlasnici i korisnici zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi i površina van lovišta na kojima se divljač nalazi dužni su da preduzimaju mere za sprečavanje šteta koje divljač moze pričiniti imovini ili ljudima. Korisnici lovišta koja se prostiru na kompleksu državnih šuma, voda i zemljišta, propisaće mere bezbednosti, kojih su dužni da se pridržavaju fizička lica u lovištu. Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju mere iz stava 1. ovog člana.

Član 54.
Štetu koju pričini lovostajem zaštićena divljač nadoknađuje korisnik lovišta, pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje šteta od divljači. Štetu koju pričini divljač za koju je propisana trajna zabrana lova nadoknađuje Republika, pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje šteta od divljači. Vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, voda i šume kome je prišinjena šteta od divljači, dužan je da za naknadu štete korisniku lovišta, odnosno Ministarstvu podnese odštetni zahtev u roku od tri dana od dana nastanka štete. Korisnik lovišta i vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, voda i šume na kojima je lovište ustanovljeno, štetu utvrđuju sporazumno.

Član 55.
Za štetu pričinjenu vlasnicima, odnosno korisnicima zemljišta, vode i šume prilikom lova lovaca i njihovih pomagača, odgovoran je korisnik lovišta. Korisnik lovišta ima pravo na naknadu za plaćenu štetu iz stava 1. ovog člana.

Član 56.
Građani i pravno lice koje lovi divljač suprotno ovom zakonu ili na drugi način uništi divljač, uništava lovne i lovnotehničke objekte, oznake granica ili na drugi način pričini štetu dužan je da štetu naknadi korisniku lovišta. Građanin i pravno lice koje organizuje lov protivzakonito kazniće se u skladu sa ovim zakonom. Propis o visini štete za ulovljenu divljač ili na drugi način uništenu divljač iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

VIII ČUVANJE LOVIŠTA

Član 57.
Korisnik lovišta je dužan da obezbedi i organizuje čuvanje lovišta. Čuvanje lovišta vrše lovočuvari. Lovočuvar je zaposleno lice koje je završilo najmanje III stepen šumarske struke, tehničar za gazdovanje šumama, odnosno tehničar za gazdovanje lovištima i koje ispunjava propisane uslove za nošenje oružja i druge uslove utvrđene zakonom, kao i uslove utvrđene aktom korisnika lovišta. Lovačko udruženje koje gazduje lovištem u slučaju veće ugroženosti divljači od protivzakonskog lova, može pored lovočuvara iz stava 1. ovog člana, za čuvanje lovišta ovlastiti i pojedine svoje članove koji ispunjavanju propisane uslove za nošenje oružja i imaju položeni lovački ispit.

Član 58.
Lovočuvar je ovlašćen i dužan da:
1) od lica zatečenog sa sredstvima za lov ili lovačkim i drugim psima u lovištu zahteva da pokaže isprave kojima se utvrđuje njegov identitet, lovnu kartu i dozvolu za lov;
2) u lovištu vrši pregled vozila i drugih sredstava za prevoz i prenošenje divljači, lica za koja postoji sumnja da prevoze, odnosno prenose ulovljenu divljač, trofeje i druge delove divljači;
3) privremeno oduzme bespravno ulovljenu ili uhvaćenu divljač, trofeje i druge delove divljači, kao i predmete, pse i druga sredstva kojima je izvršen bespravan lov ili naneta šteta lovištu i da ih bez odlaganja preda nadležnom organu.
Lovočuvar je dužan da licu od koga su oduzeti ulov, psi, sredstva i drugi predmeti za lov izda potvrdu.
Lice iz stava 1. tačka 1) i 2) ovog člana dužno je da na zahtev lovočuvara pokaže isprave i omogući pregled ulova i sredstava za lov, vozila i drugih sredstava za prevoz prenošenje ulovljene divljači i njenih delova.

Član 59.
Lovočuvar vrši dužnost naoružan oružjem koje odredi korisnik lovišta. Lovočuvar i ovlašćeni član lovačkog udruženja koji čuva lovište ima legitimaciju koju na propisanom obrascu izdaje korisnik lovišta. Lovočuvar je dužan da prilikom čuvanja lovišta nosi službeno odelo sa oznakom na kojoj je ispisana reč "Lovočuvar" ako zakonom nije drugačije određeno. Ministar donosi propis o obrascu legitimacije lovočuvara i o službenom odelu lovočuvara.

IX NADZOR
Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa i drugih akata donetih na osnovu njega, vrši Ministarstvo. Ministarstvo može da zahteva od korisnika lovišta podnošenje izveštaja, obaveštenja o vršenju poverenih poslova, da daje obavezne instrukcije i upozorava na neizvršavanje poverenih poslova. Inspekcijski nadzor vrši lovna inspekcija.

Član 61.
U vršenju poslova inspekcije lovni inspektor je ovlašćen i dužan da vrši kontrolu:
1) propisanih uslova koje korisnik lovišta mora ispunjavati za gazdovanje lovištem;
2) sprovođenja lovnih osnova, godišnjeg plana gazdovanja i privremenog godišnjeg plana gazdovanja lovištem;
3) poslovnih knjiga i ostale dokumentacije kada je to potrebno radi uvida u korišćenje sredstava, primenu propisa i mera koje se odnose na divljač i lovišta;
4) lovljenja divljači, dozvola za lovljenje divljači, propratnica i trofejnih listova za ulovljenu divljač;
5) objekata u lovištu i radova koji se izvode u lovištu;
6) izdvajanja, obračuna, evidentiranja i korišćenja sredstava iz člana 34. stav 1. i člana 35. ovog zakona;
7) kontrolu mera zabrana iz član 13. i 14. ovog zakona;
U vršenju poslova iz stava 1. ovog člana lovni inspektor je dužan da:
1) privremeno zabrani lov i druge radnje koje su protivne odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
2) privremeno oduzme protivzakonito ulovljenu divljač i njene delove, protivzakonito stavljene u promet ili protivzakonito prisvojenu uginulu divljač i njene delove, kao i sredstva i predmete kojima su izvršene ove radnje do konačne odluke nadležnog organa;
3) naredi mere za sprečavanje šteta u hitnim slučajevima u kojima bi nastupila šteta po opšti interes;
4) obaveštava nadležne organe o zapaženim nepravilnostima za čije otklanjanje je nadležan drugi organ.
U slučajevima iz stava 2. tačka 1), 2) i 3) ovog člana žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 62.
Novčanom kaznom od najmanje 200.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima, kazniće se za privredni prestup preduzeće, Lovački savez Srbije, odnosno lovačko udruženje ili drugo pravno lice ako:
1) organizuje lov, uništava i ugrožava opstanak bilo koje vrste divljači u prirodi, ili lovi divljač zaštićenu trajnom zabranom lova (član 3. stav 2. i član 4. stav 1);
2) hvata i drži divljač suprotno zabrani iz člana 6. ovog zakona;
3) na određeno vreme ne obustavi lov ugrožene vrste lovostajem zaštićene divljači (član 9);
4) vrši trovanje divljači (član 14);
5) lovište ili deo lovišta koje mu je dato na gazdovanje ustupi drugom na gazdovanje ili da u zakup (član 20. stav 7);
6) kao korisnik zemljišta, vode i šume, na kojima se lovište nalazi, ne dozvoli radnje i mere predviđene lovnom osnovom (plan 33);
7) dozvoli lov ili obuku lovačkih pasa suprotno odredbi člana 42. ili ako vrši izvod divljači i delova divljači suprotno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona, odnosno organizuje i stručno izvodi lov suprotno odredbi člana 43. stav 2. ovog zakona;
8) svojim pravilima ne utvrdi prava, uslove i druga pitanja za lov (član 44), ne utvrdi ili ne naplati iznos za korišćenje divljači odnosno ako ga utvrdi ili naplati suprotno članu 45. st. 3. i 4. ovog zakona;
9) lovi ili organizuje lov divljači zaštićenu lovostajem suprotno članu 46. ovog zakona;
10) dozvoli iznošenje iz zemlje trofeja divljači čija je vrednost izražena u poenima veća od utvrđene vrednosti u članu 51. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od najmanje 10.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu. Za privredni prestup iz stava 1. tačka 5), 7), 8), 9) i 10) ovog člana izrećiće se, pored propisane kazne, i meru oduzimanja imovinske koristi pribavljene izvršenjem prestupa.

Član 63.
Novčanom kaznom od najmanje 150.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima, kazniće se za privredni prestup preduzeće, Lovački savez Srbije, odnosno lovačko udruženje ako:
1) od ukupne površine lovišta kojim gazduje ne odredi najmanje jednu petinu za rezervat (plan 7. stav 1), ili lovi u rezervatu suprotno članu 7. stav 2. ovog zakona;
2) pre unošenja divljači u lovište ne izvrši njenu zdravstvenu kontrolu (član 8. stav 1), ili ako u lovište unese novu vrstu divljači suprotno odredbi člana 8. stav 3. ovog zakona;
3) postupi suprotno odredbama člana 13. ovog zakona;
4) gazduje lovištem a ne ispunjava uslove iz člana 24. ovog zakona;
5) ne donese lovnu osnovu lovišta, odnosno lovnog područja, odnosno kao jedan od korisnika lovišta u lovnom području ne obezbedi sredstva za izradu lovne osnove lovnog područja (član 27. stav 2, 3, i 4);
6) ne donese godišnji plan u određenom roku (član 32. stav 3) ili lovi divljač bez donetog godišnjeg plana, (član 32. stav 4) ili je plan gazdovanja neusklađen sa lovnom osnovom (član 32. stav 1);
7) postupi suprotno odredbi člana 34. zakona;
8) postupi suprotno članu 49. stav 1. ovog zakona;
9) ne donese lovnu osnovu lovišta, odnosno lovnog područja u roku iz člana 70. st. 1. i 2. ovog zakona;
10) ne donese privremeni godišnji plan gazdovanja lovištem ili ga donese suprotno odredbi člana 70. stav 4. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od najmanje 8.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupa i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.

Član 64.
Novačnom kaznom od najmanje 12.000.000 do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj preduzeće, Lovački savez Srbije, odnosno lovačko udruženje ili drugo pravno lice ako:
1) bez odobrenja Ministarstva izvšri ograđivanje površina u lovištu (član 5.stav 3);
2) lovi zaštićenu divljač suprotno odredbi člana 10. stava 1. ovog zakona;
3) ne stara se o zaštićenoj divljači u smislu odredbi člana 11. ovog zakona;
4) vidno ne obeleži granice lovišta i granice rezervata u lovištu (član 23);
5) ne postupi u skladu sa članom 31. ovog zakona;
6) ne utvrdi broj divljači pre izrade godišnjeg plana (član 32. stav 5) ili ne izvrši brojanje divljači na način određen u članu 32. stav 6. ovog zakona;
7) dozvoli lov licima koja nemaju položen lovački ispit (član 41. stav 1);
8) utvrđuje tržišnu cenu suprotno članu 45. stav 5. ovog zakona;
9) lovi divljač suprotno članu 47. ovog zakona;
10) ne vodi evidenciju o trofejima divljači i o izdatim trofejnim listovima (član 49. stav 4);
11) ne preduzme propisane mere za sprečavanje šteta koje može naneti divljač (član 53);
12) ne obezbedi i ne organizuje čuvanje lovišta (član 57. stav 1. i 2) ili obezbedi čuvanje lovišta suprotno odredbi člana 57. stav 3. ovog zakona;
13) lovočuvaru ne izda legitimaciju ili izda legitimaciju na nepropisnom obrascu (član 59. stav 2);
14) ne postupi po rešenju lovnog inspektora (član 61. stav 3);
15) u propisanom roku ne uskladi svoje poslovanje sa ovim zakonom (član 69. stav 1), ili postupi suprotno odredbama člana 69. st. 2. i 3. ovog zakona;
16) postupi suprotno odredbi člana 70. st. 4. i 5. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 2), 7) i 8) ovog člana, uz kaznu za prekršaj oduzeće se i imovinska korist pribavljena izvršenjem prekršaja. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od najmanje 3.500.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima i odgovorno lice u preduzeću, lovačkom udruženju ili drugom pravnom licu.

Član 65.
Novačnom kaznom od najmanje 9.500.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) uništava ili ugrožava opstanak bilo koje divljači u prirodi (član 3. stav 2);
2) lovi divljač zaštićenu trajnom zabranom lova (član 4. stav 1), ili lovi divljač u vreme lovostaja (član 4. stav 2), ili postupi suprotno članu 6. stav 1. ovog zakona;
3) lovi u rezervatu suprotno članu 7. stav 2. ovog zakona;
4) vrši žetvu ili košenje poljoprivrednim mašinama suprotno članu 13. stav 1. ili vrši radnje suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;
5) vrši trovanje divljači (član 14);
6) postupi suprotno članu 16. ovog zakona;
7) lovi zaštićenu divljač van lovišta (član 39. stav 2), ili lovi divljač bez dozvole, odnosno lovne karte (član 39. stav 5), ili lovi divljač suprotno odredbi člana 39. stav 4. ovog zakona;8) lovi ili organizuje lov ili prisvoji divljač i delove divljači suprotno odredbi člana 45. ili lovi divljač suprotno članu 46. i 47. ovog zakona;
9) stavi u promet ili iznese iz lovišta ulovljenu divljač ili njene delove suprotno članu 49. stav 1. ovog zakona;
10) postupi suprotno članu 52. ovog zakona;
11) postupi suprotno članu 56. stav 2. ovog zakona;
12) postupi suprotno članu 58. stav 3. ovoga zakona;
Za prekrašaj iz stava 1. tačka 1), 2), 3), 6), 7), 8), 9), 10), 11), i 12) pored izricanja novčane kazne, oduzeće se i predmeti koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Član 66.
Novčanom kaznom od najmanje 7.500.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) postupi suprotno članu 5. stav 4. ovog zakona;
2) ne dozvoli radnje i mere predviđene lovnom osnovom, odnosno koje se preduzimaju do predaje lovišta na gazdovanje (član 33);
3) lovi divljač bez položenog lovačkog ispita (član 41. stav 1), odnosno lovi suprotno članu 41. stav 4. ovog zakona;
4) za ranjenu ili bolesnu divljač odstreljenu u vreme zabrane lova ne pribavi potvrdu nadležne veterinarske službe (član 48. stav 2);
5) postupi suprotno odredbi iz člana 51. ovog zakona;
6) ne preduzme propisane mere za sprečavanje šteta koju divljač može pričiniti (član 53);
Za prekršaj iz stava 1. tačka 3) i 5) pored izricanja novčane kazne oduzeće se i predmeti koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 67.
Ministar će ustanoviti lovišta u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Lovišta koja se ustanove po ovom zakonu u granicama lovišta koja su ustanovljena po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona mogu se dodeliti korisniku lovišta na gazdovanje bez oglasa.

Član 68.
Korisnik lovišta koji je lovištem gazdovao do stupanja na snagu ovog zakona gazdovaće tim lovištem do ustanovljenja i predaje lovišta na gazdovanje po ovom zakonu. Dosadašnji korisnik lovišta kome po stupanju na snagu ovog zakona nije dodeljeno lovište ili deo lovišta na gazdovanje ima pravo naknade za neamortizovani deo izgrađenih lovnotehničkih i lovnih objekata i naknadu troškova za lovnu osnovu ako su ulaganja u te objekte i lovne osnove veća od prihoda iz gazdovanja lovištem uključujući i članarinu lovaca koja je ulagana u lovište. Visinu naknade iz stava 2. ovog člana utvrđuju sporazumno raniji i novi korisnik lovišta, a ako do sporazuma ne dođe visinu naknade utvrđuje Ministarstvo. Naknadu iz stava 2. ovog član plaća novi korisnik lovišta, odnosno dela lovišta.

Član 69.
Korisnici lovišta, kao i preduzeća koja se staraju o divljači van lovišta dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona. Lovočuvari koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ne ispunjavaju uslove iz člana 57. ovog zakona mogu vršiti te poslove najkasnije do 31. decembra 1997. godine. Korisnik lovišta koji na dan zaključivanja ugovora iz člana 22. ovog zakona nema lovočuvara dužan je da najkasnije u roku od šest meseci od dana zaključenja ugovora zaposli lice za obavljanje poslova čuvanja lovišta a do tog roka da obezbedi i organizuje čuvanje lovišta putem lovočuvara na način utvrđen ovim zakonom.

Član 70.
Korisnik lovišta je dužan da donese lovnu osnovu za lovište u roku od godinu dana od dana zaključivanja ugovora o davanju lovišta na gazdovanje. Korisnici lovišta koji gazduju lovištima obuhvaćenim lovnim područjem dužni su da donesu lovnu osnovu u roku od godinu dana od dana ustanovljenja lovnog područja. Lovnoprivredne osnove za lovišta kojima se ne promene granice važe do isteka njihovog roka važenja. U periodu iz stava 1. ovog člana lovištima se gazduje na osnovu privremenog godišnjeg plana koji donosi korisnik lovišta a koji sadrži naročito: prikaz stanja lovišta (površine, prirodni i drugi uslovi, vrsta i broj divljači, dinamika populacije, objekti i ciljevi), plan gajenja, plan zaštite, plan odstrela i mere za sprečavanje šteta od divljači i na divljači i evidenciju izvršenih radova. Korisnik lovišta do izrade nove lovne osnove za lovište, obuku lovačkih pasa ptićara, jamara i goniča, može da dozvoli na osnovu odobrenja Ministarstva.

Član 71.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o lovstvu ("Službeni glasnik SRS" br. 23/86 _ prečišćeni tekst i 45/90).

Član 72.
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona iz člana 71. ovog zakona.

Član 73.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Lovacke Puske ZASTAVA

Matke — Thu, 19 Nov 2009 20:10:54 GMT

ZASTAVA LP-M91

Najvaznije karakteristike:

-Izuzetno kompaktna i pouzdana konstrukcija

-tvrdo hromirana unutrasnjost cevi

-drveni delovi izradjeni od birane orahovine

-automatska ko�nica

-hladno kovana cev od hrom vanadijum celika

*po zahtevu kupaca, izradjuju se LUX i EXCLUSIVE varijante

MODEL ZASTAVA LP M91

Cat. Number 13101/13201

Caliber 12/16

Mag. capacity 2 rounds

Chamber length 70mm

Barrel length 740/700mm

Mechanism Annson - Deely

Weight 3.150/3.000g

Total Length 1.160/1.120mm

Stock selected walnut

Finish blue/chrome plated

Choke tubes left barrel: 1/1
right barrel: 1/2

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA LP M91 EXCLUSIVE

Najvaznije karakteristike:

-Po zahtevu kupaca ili po crte�ima fabri�kih dizajnera, na svim ZASTAVINIM pu�kama, mogu�e je realizovati:

-gravure razlicitih tipova

-rezbarenje razlicitih stilova

-poliranje, hromiranje

-posrebravljavanje, pozlatu, ugradnju dragog kamenja..

*Rokovi isporuke zavise od zahteva kupaca.

*Iskustvo, znanje i visoka tehnologija omogucavaju da se i najstroziji zahtevi kupaca realizuju u fabrici.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA LP M80

Najvaznije karakteristike:

-izuzetno kompaktna i pouzdana konstrukcija

-tvrdo hromirana unutrasnjost cevi

-drveni delovi izradjeni od birane orahovine

-automatska kocnica

-hladno kovana cev od hrom vanadijum celika

*po zahtevu kupaca, izradjuju se LUX i EXCLUSIVE varijante

MODEL ZASTAVA LP M80

Cat. Number 13401

Caliber 12

Mag. capacity 2 rounds

Chamber length 70mm

Barrel length 710mm

Mechanism original ZASTAVA

Weight 3.200g

Total Length 1.140mm

Stock selected walnut

Finish blue/chrome plated

Choke tubes upper barr. 1/1, down barr. 1/2

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA LP M80 EXCLUSIVE

Najvaznije karakteristike:

Po zahtevu kupaca ili po crte�ima fabri�kih dizajnera,
na svim ZASTAVINIM puskama, moguce je realizovati:

-gravure razlicitih tipova

-rezbarenje razlicitih stilova

-poliranje, hromiranje

-posrebravljavanje, pozlatu, ugradnju dragog
kamenja..

*Rokovi isporuke zavise od zahteva kupaca.

*Iskustvo, znanje i visoka tehnologija omogucavaju
da se i najstroziji zahtevi kupaca realizuju u fabrici

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA LP 12 PA

Najvaznije karakteristike:

-izuzetno kompaktna i pouzdana konstrukcija

-tvrdo hromirana unutrasnjost cevi

-dokazan i pouzdan PUMP ACTION sistem

-kosnica ugradjena u branik obarace

-hladno kovana cev od hrom vanadijum celika

-dva tipa cevi: sa i bez ventilirajuce sine

MODEL ZASTAVA LP 12 PA

Cat. Number 13501
Caliber 12
Mag. capacity 5+1 rounds
Chamber length 70mm
Barrel length 660/710mm
Mechanism PUMP ACTION
Weight 3.100/3.150g
Total Length 1.170/1220mm
Stock selected walnut
Finish blue/chrome plated
Choke tubes (full, 3/4, 1/2, 1/4, cylinder)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA LP 12 PAS

Najvaznije karakteristike:

-izuzetno kompaktna i pouzdana konstrukcija

-dokazan i pouzdan PUMP ACTION sistem

-kocnica ugradjena u branik obarace

-hladno kovana cev od hrom vanadijum celika

-tvrdo hromirana unutrasnjost cevi

-bez ventilirajuce sine

MODEL ZASTAVA LP 12 PAS

Cat. Number 13521/13541
Caliber 12
Mag. capacity 5+1 rounds
Chamber length 70mm
Barrel length 460mm
Mechanism PUMP ACTION
Weight 3.000/2.800g
Total Length 910/710mm
Stock selected walnut/pistol grip
Finish blue
Choke tubes full, 3/4, 1/2, 1/4, cylinder

*Sa sajta Zastave